28. Znam ŠTA želim - 2.faza prirodnog procesa planiranja

Eto, priterale su me uz zid razne vizuelizacije i afirmacije. Iskreno, meni je to sve bezveze. Mislim, lepo je čuti misli koje inspirišu i želeti više, maštati o novim dostignućima. Ali to je samo početak, samo inspiracija. Sigurna sam da se nikakvo čudo neće dogoditi ako svakog dana samo zamišljam sebe u fenomenalnoj kući, luksuzno opremljenoj. Ali ako smo svesni šta je cilj koji želimo da postignemo, ako možemo da ga „vizuelizujemo“ tj. definišemo, moći ćemo i da pronađemo način da ga ostvarimo. Postaće nam jasnije koje korake bi trebalo da preduzmemo kako bismo ga ostvarili. Neki naši ciljevi će biti mali i svakodnevni, a neki će našem životu dati potpuno novi smisao i tok. Odvojite malo vremena da razmislite koji su vaši ciljevi. Šta bi vas učinilo srećnima? Šta iskreno želite? Think big. David Allen nam savetuje: zamislite da ste ostvarili svoj cilj. Šta vidite? Postanite svesni svih njegovih aspekata.

Odvojite vreme za razmišljanje: koji su vaši ciljevi?

 Idem malo da sredim kuću, dolaze mi gosti! Da li je ovo trenutak kada treba da „definišemo“ sređenu kuću i da razmislimo šta mi ustvari želimo da gosti vide kada dođu u našu kuću?

Svesno, verovatno ne, jer je naš mozak sam, spontano, uradio drugu fazu prirodnog procesa planiranja- vizuelizaciju odnosno, definisanje rezultata.  Međutim, kada nije u pitanju  aktivnost koju obavljamo često i već imamo sliku rezultata koji želimo da postignemo, moramo svesno da zamislimo cilj kojem težimo.

Definišite šta je ono što želite da postignete: Želim da dnevna soba u kojoj će gosti sedeti bude uredna ili želim da mi ceo stan bude „pod konac“ kad gosti dođu. U ovoj situaciji lako ćete shvatiti da li je to posao koji ćete sami obaviti ili ćete se obratiti za pomoć. Slično, nakon što smo se upitali zašto ovo radimo, zapitajmo se šta ustvari želimo da postignemo. Pri opisivanju željenog rezultata treba biti veoma precizan. Usmeravanjem svojih misli na konretan rezultat pojaviće nam se ideje koje će nas efikasnije dovesti do željenog cilja.

Ako znamo odredište, pronaći ćemo put

Slično kao računar, i naš mozak ima funkciju –search. Sećate li se kako ste primećivali druge trudnice dok ste bili tudni, ili kasnije drugu decu i upoređivali ih sa svojom? Ljudi koji nose naočare često primete osobu koja ih takođe nosi, iako je udaljena dok ih ljudi bez naočara ne registruju na takav način.

Tako nas naš drugar mozak, gura ka onome što nam je važno, sa čime smo se identifikovali. Pa, ako  se dovoljno naljutimo i rešimo da uvek goste dočekujemo u urednoj dnevnoj sobi, ako tu sliku sebi jasno predstavimo, taj naš cilj će podsećati našeg drugara mozga, da ne ostavimo za sutra taj nered. Bez obzira da li bi trebalo da podsetimo nekog od ukućana da uradi svoj posao, pozovemo kućnu pomoćnicu ili sami obavimo par aktivnosti, naš drugar nam neće dati mira dok ne doteramo svoju dnevnu sobu i ostvarimo cilj koji smo zacrtali. Hvala drugar!

Helperkin 28. savet

Svoj cilj možemo postići samo ako znamo šta želimo. Zamislite najbolju moguću varijantu uspeha! Šta vidite? Postanite svesni svih njegovih aspekata. To će vam omogućiti da pronađete put do cilja.

Izvor: David Allen, Getting things done

Foto: Freedigitalphotos

27.Hiljadu zašto, šest zato - 1.faza prirodnog procesa planiranja

Nekada poželim da odbacim svo stečeno iskustvo i razmišljam kao dvogodišnjak: Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto?..... i tako hiljadu puta. Zašto? Delom, jer je to osnova dobrog organizovanja i uspešnog realizovanja zadataka. Prema Dejvidu Alenu, autoru priručnika za produktivnost bez stresa “Getting Things Done“, svrha je prva od pet faza prirodnih tehnika planiranja.          

Svaka aktivnost koju obavljate može se poboljšati postavljanjem jednostavnog pitanja: Zašto ovo radim? Koja je svrha? Ako vam smeta što previše vremena provodite u kuhinji, zapitajte se: Koja je svrha „kuhinjskih“ poslova? Zašto kuvam? Zašto mi je to važno? Tako će se osnovna svrha izdvojiti od drugih aktivnosti koje prete da zamaskiraju put i cilj kome težite.

Da li ćete uraditi kućne poslove, leći da spavate ili se posvetiti deci? Da li ćete otići u šetnju, ili u restoran na ručak? Zašto?

Određivanje svrhe, postavljanjem pitanja „zašto“, koristi nam na više načina:

1.      Definiše „uspeh“ – prema staroj izreci “ako kapetan broda ne zna kuda plovi, brod nikada neće stići na cilj“. Ako nismo sigurni šta želimo da postignemo, besciljno ćemo trošiti svoju energiju i nikada nećemo osetiti slast uspeha. Zašto nešto radimo, odrediće tačku uspeha kojoj stremimo.

2.      Pomaže nam u donošenju odluka – da li ću pogledati ovaj film ili ću ipak otići da spavam jer sutra imam važan i naporan dan?

3.      Sprečava bespotrebno trošenje – ako odlazim u prodavnicu imajući na umu da želim da kupim namirnice za pripremu zdrave hrane, neću potrošiti novac na gomilu slatkiša.

4.      Motiviše – kada smo svesni krajnjeg rezultata koji ćemo postići svojim aktivnostima, obavljamo ih sa zadovoljstvom.

5.      Fokus postaje jasniji – vremenom, kao posledica raznih ometajućih faktora, dešava se da više nismo sigurni šta nam je cilj. Ako se zapitamo – „Zašto ovo radim?“, postaće nam jasnije kojim putem treba da nastavimo kako bismo stigli do cilja.

6.      Proširuje mogućnosti – ako smo sigurni u to šta je naš cilj, moći ćemo da osmislimo razne aktivnosti kako bismo ga što uspešnije postigli. Ako je zdrava ishrana vaš cilj,  sigurno postoje načini na koje možete da je realizujete a da ne potrošite većinu slobodnog vremena u kuhinji.

Helperkin 27.savet

Unapredite kvalitet svojih aktivnosti, definišite njihovu svrhu i ustanovite prioritete, postavljanjem jednostavnog pitanja: Zašto ovo radim? Davanje odgovora može biti komplikovano, što će biti signal da se možda bavite nečim što ne zaslužuje vašu pažnju i vreme. Ili da ste izgubili nit koja vodi do uspešnog rezultata. Zašto?

Photo: Freedigitalphotos.net