40. Baš po mojoj meri

Zona komfora. Kad čujem ovaj izraz obavezno pomislim na kauč. Neki udoban, mekani trosed, postavljen ispred televizora. Zagasite boje, recimo oker. Nije starinski, ali ni ultramoderan. Pruža sigurnost i ne insistira ni na čemu. I sad, ko bi, pametan, poželeo da ga izbaci? Čak i ako bi za njega dobio hefty check  ili dobru trampu. On pruža sigurnost, oslonac, utočiste. Zašto bi neko želeo da ga se reši? Svako mora da ima svoju zonu komfora u koju će se šćućuriti. U kojoj se radjaju nove ideje. Iz koje će zablistati. U koju će uvek moći da se vrati po svoju porciju sigurnosti. Ne nasedajte – vaša zona komfora je vaš džoker.

Ne želim da mi bilo šta bude neudobno – veš, cipele.... život. Uh, zamislite kako ustajete sa vaseg komfornog kauča u odeći koja izgleda savršeno ali je mnogo neudobna i odlazite daleko u bolji život. Verovatno ne biste daleko stigli, a još bi vam i preselo. 

Helperkin 40. savet

Ne nasedajte na lažni sjaj neudobnih cipela. One nisu za vas. Granice ćemo pomerati kada radimo ono u čemu uživamo, a ne kada srljamo ka normama koje su drugi postavili. Živite priču po svojoj meri. Samo u njoj je lepo i udobno.

Photo

39. Poljoprivrednici sa asfalta

Ljudi vole da se oko nečega stvara pompa (nije reklama za deterdzent).

Tako danas vise ne pijemo sokove nego imamo jedinstveni voćni užitak jedrih mirisnih zrelih voćkica punih vitamina koji utiču na poseban način na naše zdravlje i svaraju neprevaziđeno iskustvo koje unapređuje kvalitet našeg života, bla, bla truć. Prava poezija, čak i kratke priče se mogu naći na omotima čokolada, sokova, kekseva i sličnih namirnica koje nam ustvari nisu ni potrebne u životu ali velike kompanije moraju nekako da nas namame da im damo malo parica ili još bolje mnooogo parica!

I možda to sve ne treba našem organizmu ali treba našoj napaćenoj duši. Naša duša ište spasenije u čaši voćnog  zadovoljstva! Aleluja!

Tako je i u vrtiće uvedena ekologija pošto decu danas nema ko da nauči da bacaju papiriće u kantu za otpatke pa će imati specijalnu EDUKACIJU iz ubacivanja istih u istu.

Da me ne shvatite pogrešno, ja potpuno podržavam uvođenje ekologije kao jedne osmišljene aktivnosti gde ce deca kroz igru naučiti i nešto korisno o Majci Zemlji. Ali je interesantno što se sad i oko svega toga što je normalno i svakodnevno i obično kao što je odnos prema prirodi, ili npr. bacanje papirića u kantu pravi tolika pompa! Život kao rijaliti šou! Uhuu! Uau! Extra!

Eto nam zabave za celo proleće i leto!

Dakle: terasa, saksija, zemlja i seme.

I tako je moja ćerka koja ima pet i po godina potpuno prihvatila koncept ekološkog razmišljanja i za razliku od sve druge dece koja nisu imala ekologiju od nastanka čovečanstva do danas poželela da posadi svoju prvi biljku. Nagurala je neku semenku koju je našla u suvu utabanu zemlju iza kuće i sa nestrpljenjem čeka da izraste veliko drvo… za nekoliko dana!?! Onda je svakog dana krenula da prati vremensku prognozu da vidi da li će padati kiša da zalije njenu biljkicu. Ako nema kiše uzima flašu sa vodom I ide iza zgrade da uradi šta joj dužnost nalaže. Odgovorno, nema šta!

I tako sam došla na ideju. Deca vole da se petljaju sa peskom I zemljom. Zato sam mojoj odgovornoj mezimici kupila saksiju, zemlju, seme petunije I grabuljicu. Znam da nije potrebno da bi biljke bolje rasle, ali nisam mogla da odolim jednom slatkom kompletiću za male bastovane: šešir, kecelja I rukavice. Preslatko! Ja pravim pompu!?! Ma ne, to je da se ne isprlja!!!

(#%”&$&#&”! Znaju ove kompanije kako da nas navuku da kupimo ono sto nam ne treba! Respect!)

Eto nam zabave za celo proleće I leto! Dakle: terasa, saksija, zemlja I seme. Možda može I neki pelcer. I ništa drugo nam ne treba! A ko hoće može: I da sašije kecelju, I da napravi šešir I da ukrasi saksiju ili da napravi ukrasnu saksiju od gline… Ideja ima mnogo, a deca će se dobro zabaviti. Uz to će razvijati odgovornost  i  osećaj bliskosti sa prirodom, spontano i jednostavno kao i generacijama unazad.

Helperkin 39. savet

Da bi se vaša deca provela odlično, dozvolite im da rade nešto "izistinski" i obično: neka mese hleb, operu prozore, zasade biljku... U obzir dolazi sve što ima veze sa vodom, zemljom, brašnom... Svi ti prirodni materijali su tako opuštajuće zabavni, zar ne?

Love, Helperka