Ako vam je potrebno malo vetra u leđa za nove uspehe u Novoj godini

Besplatna radionica “Lično i porodično organizovanje- veština koja se uči“ će se održati 29.12. od 11:30-13:30 u SC Ušće na drugom spratu u okviru Sensa grada sreće. Namenjena svima koji žele da boljim organizovanjem postignu više i ostvare bolji kvalitet života.

Ako imate utisak da ne možete da stignete da uradite stvari koje ste isplanirali, ako često tražite stvari koje su se negde zagubile, ako se loše hranite jer ne stižete da kuvate, ako propuštate važne događaje, ovo je prava radionica za vas.

Saveti su tako koncipirani da pružaju mogućnost da odmah počnu da se primenjuje i daju brzo vidljive rezultate. Radićemo i test na kako biste saznali kojem organizacionom tipu ličnosti pripadate. Na osnovu ovog saznanja moći ćete da primenite organizaciona pravila koja su prilagođena baš vama, kako biste postigli maksimalne rezultate. Moći ćete da izložite svoje organizacione probleme i dobijete konkretne odgovore za njihovo prevazilaženje.

Radionicu vodi Zorana Vujić, magistar međunarodnog menadžmenta, prvi profesionalni organizator u Srbiji i urednica bloga Helperka, a održava se u saradnji sa Centrom za mame.

Foto: http://www.freedigitalphotos.net

33. Novogodišnja impulsivna kupovina

Pravo vreme za ovakav tekst?

Impulsivna kupovina ne bira vreme. Da li su to mala zadovoljstva koja nam ulepšaju dan ili krupne stvari za koje se očajnički hvatamo?

IMPULSIVNA KUPOVINA UGLAVNOM DONOSI NEZADOVOLJSTVO

 Nosimo ih prema kasi sa osmehom a iznad glave nam je oblačić u kojem drmusmo izabranu haljinu ponavljajući mantru: "Učini me srećnom, učini me srećnom".

 Tu negde pred kasom, otrgne se rukav od haljine i pljesne me po obrazu:"Alo, smiri se, nisam ti ja zlatna ribica. Ne mogu ja da te učinim srećnom, to moraš sama. Svašta", poče haljina da namešta svoje izgužvane šavove," pa ni deca više ne veruju u čarolije...Hajde sad, plati!" Njen zapovedni ton i količina novca koji sam predala prodavačici dodali su rumenilo na moje obraze. I uši. "Hvala" rekoh. "Bolje bi ti bilo da me učiniš srećnom", pomislih. "Inače????", začulo se iz kese. " Inače......ću kupiti drugu!!!" rekoh besno, već potpuno crvena. "Ahaha, ahaha, ahaha", odjekivao je njen smeh. Smejala se mojoj nemoći i neznanju. Smejala se mojoj iluziji da me ta haljina može zaista učiniti srećnom.

NAPRAVITE PLAN

Kod kuće sam je ubacila u korpu za veš. Potpuno sam je ignorisala. Imala sam važnija posla - izrada strategije.

1.      Spisak aktivnosti

2.      Spisak za kupovinu

3.      Budžet

Uh, spisak za kupovinu i budžet su mi se posvađali, hajde ispočetka. Ali sve mi to treba... Ustvari, sve to želim.... Evo, opet se čuje onaj pritajeni osmeh iz korpe za veš. Uh, ne predajem se!

PRE KUPOVINE OGOVORITE NA 3 PITANJA

Ponovo razmatram svoj spisak za kupovinu i za svaku stvar postavljam sebi sledeća pitanja (a ONA se ućutala):

• Da li ću ovom kupovinom unaprediti ili olakšati svoj život?
• Da li ću ovom kupovinom ispuniti svoju potrebu ili želju?
• Da li ću ovom kupovinom dobiti nešto što će mi stvarati nered ili što ću zaista koristiti?

Spisak se smanjio i uklopio sa budžetom! Pogledala sam ka korpi za veš  i moju novu haljinu premestila u mašinu da se opere. Trebaće mi u novogodišnjoj noći. Sada smo se prvi put pogledale iskreno i sa osmehom. Trebaćemo mi jedna drugoj - ja njoj, da je izvedem u grad, a ona meni da me podseti gde živi sreća.

Moj najbolji shopping partner - spisak za kupovinu i ja, odneli smo još jednu pobedu. Sklopili smo primirje i sa Budžetom i novom haljinom. Šta ću, volim da pobeđujem - sebe!

Helperkin 33. savet:

Impulsivna kupovina nam retko donese sreću. Napravite spisak za kupovinu koji je u skladu sa vašim planom aktivnosti i budžetom. Zapitajte se: da li će vam konkretna kupovina unaprediti ili olakšati život, da li kupujete zato što nešto želite ili vam treba, kakav je odnos između troškova i upotrebne vrednosti? Ponesite samo onoliko novca koliko vam je potrebno za stvari sa spiska. Dobar plan će vam omogućiti da uštedite!

Foto: http://www.freedigitalphotos.net/

32. Vakcinišite se na vreme

Vakcinisati ili ne vakcinisati? Koje su vakcine obavezne kod nas, a koje u svetu? Koju vakcinu uzeti? Ovo su ozbiljna životna pitanja koja mogu imati ozbiljne posledice.

Sada zamislite ozbiljnu odraslu osobu u haosu – ne može da se sabere, da sredi misli. Ništa ne stiže, nervira se. Oseća se neuspešno kao osoba, kao ličnost, kao roditelj, kao partner. Ovo stanje je ozbiljna posledica neorganizovanosti i nereda.

NERED JE ZARAZAN

Najbolje je čuvati ga se. Ne dozvolite sebi da se inficirate. Vodite računa da ne zarazite svoju decu – kada su tako mali i slatki, podložni su mnogim uticajima, a pogotovo onima koji dolaze od vas.

Sklanjajte svoj nered od dece. Ako se inficiraju, naučite ih kako da se izleče. Sa istom onom upornošću sa kojom insistirate da popiju lek, insistirajte da pokupe igračke. Zbog njihovog zdravlja.

NAPRAVITE SVOJE BASTIONE ODBRANE

Neka trpezarijski sto, sudopera i dnevna soba uvek budu uredni. Ostalo, ako stignete. Mislim, svi zajedno.

Vrlo je verovatno da će se vremenom ta uredna slika svakom urezati u podsvest, pa će svaki nered biti nepodnošljiv i spontano otklonjen – onako, usput.

Helperkin 32. savet:

Kad primetite da je uredna površina počela da poprima karakteristike neuredne – što pre je vratite u prethodno stanje. I nered i urednost su zarazni.

 

Foto:  Freedigitalphotos

Besplatna radionica “Lično i porodično organizovanje- veština koja se uči“

Ova radionica je  namenjena svima koji žele da boljim organizovanjem postignu više i ostvare bolji kvalitet života. Ako imate utisak da ne možete da stignete da uradite stvari koje ste isplanirali, ako često tražite stvari koje su se negde zagubile, ako se loše hranite jer ne stižete da kuvate, ako propuštate važne događaje, ovo je prava radionica za vas.

Broj obaveza se dodatno povećava zasnivanjem porodice i dobijanjem dece, pa će mame sigurno pronaći potrebu da implementiraju savete sa ove radionice.

Saveti su tako koncipirani da pružaju mogućnost da odmah počnu da se primenjuju i daju brzo vidljive rezultate. Radićemo i test na kako biste saznali kojem organizacionom tipu ličnosti pripadate. Na osnovu ovog saznanja moći ćete da primenite organizaciona pravila koja su prilagođena baš vama, kako biste postigli maksimalne rezultate.

Radionica će se održati u nedelju, 08.12.2013 od 17-19h u Shiva Shakti Yoga studiju, Braće Radovanović 36 u Beogradu, u organizaciji Centra za mame. Radionicu vodi Zorana Vujić, magistar međunarodnog menadžmenta i marketinga, profesionalni organizator i urednica sajta Helperka.

31. Akcija! - 5. faza prirodnog procesa planiranja

Kako bismo zaokružili proces planiranja potrebno je da definišemo šta ćemo prvo uraditi, tj. koja je prva sledeća aktivnost koju ćemo realizovati.

KOJI JE SLEDEĆI KORAK?

Znamo zašto ovo radimo – jer se uklapa u naše prioritete, vrednosti i verovanja, kakav želimo da bude naš cilj – skoro da možemo da osetimo zadovoljstvo koje bi njegovo ispunjenje izazvalo, zapisali smo razne ideje kako da do njega dođemo. Dobre ideje smo još malo razradili i organizovali  u jasne korake koji bi nas mogli dovesti do cilja.

Sada je potrebno da definišemo konkretnu aktivnost koju ćemo preduzeti. To mora biti aktivnost kojoj ne prethodi ni jedna druga. Zvuči jednostavno. Samo tako zvuči. Sada će se pokazati sve dobre i loše strane prethodnih faza planiranja.

Ako niste sigurni šta bi trebalo da uradite, moguće je da prilikom planiranja nisu sagledani svi aspekti. U tom slučaju, prođite još jednom kroz prethodne faze.

STRESS FREE

Ljudi koji razviju naviku da jasno definišu sledeću aktivnost, bez obzira na težinu situacije u kojoj se nalaze, razviće jako važnu moć odbrane od stresa.

Neću Vas nagovarati da uradite nešto fanatastično u svom životu, da izađete iz svoje zone udobnosti.To ljudi sami sebe ili nagovore ili ne. Nekada nam najveći problem predstavljaju svakodnevne stvari – pripremanje obroka, raspremanje, organizovanje obaveza i vremena za relaksaciju. Ali, da biste imali više uspeha i vremena, a manje stresa i nerviranja, kada imate utisak da ste nekako „zapeli“ i da ste se zapleli i zapetljali – prođite korak po korak kroz faze prirodnog procesa planiranja. Videćete kako se klupko odmotava...

Helperkin 31. savet:

Na kraju dobrog plana, uvek je jasno definisana prva sledeća aktivnost.

Izvor: David Allen, Getting things done

Foto1: Freedigitalphotos

Foto 2 : Doghousediaries

30. Novi specijalitet - 4. faza prirodnog procesa planiranja

Organizovanjem svojih ideja dobićemo jasniju sliku o aktivnostima koje možemo da preduzmemo. Postaće nam jasnije koje korake treba da preduzmemo na putu do cilja.

POIGRAJTE SE MALO

Sve te ideje stoje ispred nas kao sastojci za ukusan i zdrav obrok. Treba izabrati one najbolje i kombinovati ih na pravi način. Igrajte se ukusima i teksturama, povrćem, voćem, zitaricama...Kombinujte svoje ideje i grupišite ih na neke nove načine!

POPUNITE PRAZNINE

Neke ideje nam mogu izgledati dobre, ali potpuno nespojive. Kao brašno i kakao za čokoladni kolač, treba im nešto da ih poveže. Da našoj idealnoj slici ništa ne bi falilo, vrlo je moguće da baš u tom trenutku dođemo do nove ideje koja će se potpuno uklopiti.

Otkrićemo još neke ideje u trenutku kada smo mislili da da smo ih sve istresli na papir ispred sebe.

Kako vam se dopada ovaj specijalitet od ideja?

Znamo zašto ga pravimo, kakav želimo da bude, koji nam sastojci mogu zatrebati. U 4. fazi, izabrali smo najbolje sastojke od ponudjenih, možda dodali još neke začine, pomešali ih pravilnim redosledom, i dobro izmešali! Prijatno!

Helperkin 30.savet:

Zapišite sve ideje o načinu realizacije svog cilja a zatim ih kombinujte i grupišite na neke nove načine – možete se iznenaditi šta ćete stvoriti!

Izvor: David Allen, Getting things done

Foto: Freedigitalphotos

29. Idea shop - 3. faza prirodnog procesa planiranja

Posle Zašto i Šta, dobro pitanje je Kako? Kada znamo šta želimo da postignemo, treba da nađemo način da postignemo svoj cilj. Često nismo sigurni koji je pravi put, pa zbog nesigurnosti, strahova, manjka ideja, ne uspevamo da nađemo pravi način za realizaciju cilja. Zato se u trećoj fazi prirodnog procesa planiranja usmeravamo na ideje. Odvojimo par minuta za zapisivanje SVIH ideja koje nam padaju na pamet. Svih, zato što za neke od njih tek kasnije možemo shvatiti da su dobre, a neke se vremenom mogu razviti i odvesti nas do rešenja. Pošto smo ih zapisali, nećemo kasnije opet trošiti vreme na razmišljanje o mogućim opcijama.

VELIKI IZBOR

 Kada kupujem volim da odlazim u prodavnice u kojima mi je na raspolaganju mnogo proizvoda različitih kvaliteta, cena, proizvođača. Znam da ću tu lakše naći dobre proizvode, nego u radnjama u kojima je izbor manji.

Ali, kako naći dobre ideje? Pustite ih da vam se dogode i one će naći vas.

PUSTITE MAŠTI NA VOLJU

Napravite svoju Prodavnicu ideja. Zapišite ih sve. Poređajte ih na police svog “Idea shop-a”. Ne razmišljajte da li su dovoljno dobre da budu tamo, samo punite police. Izložite sve ideje koje imate. Primetićete kako neke dovode i svoje prijatelje, i sve ih je više, nadovezuju se, rastu… Ne razmišljajte sada o tome da li će ih neko kupiti. Važno je samo da sve ostanu tu, na policama, kako biste ih kasnije razgledali i odabrali najbolje od njih.

NE ŽURITE SA OCENJIVANJEM I ANALIZOM

Kako bi vaš ideja shop važio za dobro snabdeveno mesto, odakle se mogu dobiti kvalitetne ideje, držite se ovih pravila:

ü  Ne sudite, ne procenjujte, ne kritikujte;

ü  Radite na količini, ne na kvalitetu;

ü  Analizu i organizaciju ostavite za kasnije.

Helperkin 29. savet:

Da bi ste došli do dobre ideje, razmotrite mnoštvo ideja. Zapišite ih, procenite i izaberite najbolju.

Izvor: David Allen, Getting things done

Foto: Freedigitalphotos

28. Znam ŠTA želim - 2.faza prirodnog procesa planiranja

Eto, priterale su me uz zid razne vizuelizacije i afirmacije. Iskreno, meni je to sve bezveze. Mislim, lepo je čuti misli koje inspirišu i želeti više, maštati o novim dostignućima. Ali to je samo početak, samo inspiracija. Sigurna sam da se nikakvo čudo neće dogoditi ako svakog dana samo zamišljam sebe u fenomenalnoj kući, luksuzno opremljenoj. Ali ako smo svesni šta je cilj koji želimo da postignemo, ako možemo da ga „vizuelizujemo“ tj. definišemo, moći ćemo i da pronađemo način da ga ostvarimo. Postaće nam jasnije koje korake bi trebalo da preduzmemo kako bismo ga ostvarili. Neki naši ciljevi će biti mali i svakodnevni, a neki će našem životu dati potpuno novi smisao i tok. Odvojite malo vremena da razmislite koji su vaši ciljevi. Šta bi vas učinilo srećnima? Šta iskreno želite? Think big. David Allen nam savetuje: zamislite da ste ostvarili svoj cilj. Šta vidite? Postanite svesni svih njegovih aspekata.

Odvojite vreme za razmišljanje: koji su vaši ciljevi?

 Idem malo da sredim kuću, dolaze mi gosti! Da li je ovo trenutak kada treba da „definišemo“ sređenu kuću i da razmislimo šta mi ustvari želimo da gosti vide kada dođu u našu kuću?

Svesno, verovatno ne, jer je naš mozak sam, spontano, uradio drugu fazu prirodnog procesa planiranja- vizuelizaciju odnosno, definisanje rezultata.  Međutim, kada nije u pitanju  aktivnost koju obavljamo često i već imamo sliku rezultata koji želimo da postignemo, moramo svesno da zamislimo cilj kojem težimo.

Definišite šta je ono što želite da postignete: Želim da dnevna soba u kojoj će gosti sedeti bude uredna ili želim da mi ceo stan bude „pod konac“ kad gosti dođu. U ovoj situaciji lako ćete shvatiti da li je to posao koji ćete sami obaviti ili ćete se obratiti za pomoć. Slično, nakon što smo se upitali zašto ovo radimo, zapitajmo se šta ustvari želimo da postignemo. Pri opisivanju željenog rezultata treba biti veoma precizan. Usmeravanjem svojih misli na konretan rezultat pojaviće nam se ideje koje će nas efikasnije dovesti do željenog cilja.

Ako znamo odredište, pronaći ćemo put

Slično kao računar, i naš mozak ima funkciju –search. Sećate li se kako ste primećivali druge trudnice dok ste bili tudni, ili kasnije drugu decu i upoređivali ih sa svojom? Ljudi koji nose naočare često primete osobu koja ih takođe nosi, iako je udaljena dok ih ljudi bez naočara ne registruju na takav način.

Tako nas naš drugar mozak, gura ka onome što nam je važno, sa čime smo se identifikovali. Pa, ako  se dovoljno naljutimo i rešimo da uvek goste dočekujemo u urednoj dnevnoj sobi, ako tu sliku sebi jasno predstavimo, taj naš cilj će podsećati našeg drugara mozga, da ne ostavimo za sutra taj nered. Bez obzira da li bi trebalo da podsetimo nekog od ukućana da uradi svoj posao, pozovemo kućnu pomoćnicu ili sami obavimo par aktivnosti, naš drugar nam neće dati mira dok ne doteramo svoju dnevnu sobu i ostvarimo cilj koji smo zacrtali. Hvala drugar!

Helperkin 28. savet

Svoj cilj možemo postići samo ako znamo šta želimo. Zamislite najbolju moguću varijantu uspeha! Šta vidite? Postanite svesni svih njegovih aspekata. To će vam omogućiti da pronađete put do cilja.

Izvor: David Allen, Getting things done

Foto: Freedigitalphotos

27.Hiljadu zašto, šest zato - 1.faza prirodnog procesa planiranja

Nekada poželim da odbacim svo stečeno iskustvo i razmišljam kao dvogodišnjak: Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto?..... i tako hiljadu puta. Zašto? Delom, jer je to osnova dobrog organizovanja i uspešnog realizovanja zadataka. Prema Dejvidu Alenu, autoru priručnika za produktivnost bez stresa “Getting Things Done“, svrha je prva od pet faza prirodnih tehnika planiranja.          

Svaka aktivnost koju obavljate može se poboljšati postavljanjem jednostavnog pitanja: Zašto ovo radim? Koja je svrha? Ako vam smeta što previše vremena provodite u kuhinji, zapitajte se: Koja je svrha „kuhinjskih“ poslova? Zašto kuvam? Zašto mi je to važno? Tako će se osnovna svrha izdvojiti od drugih aktivnosti koje prete da zamaskiraju put i cilj kome težite.

Da li ćete uraditi kućne poslove, leći da spavate ili se posvetiti deci? Da li ćete otići u šetnju, ili u restoran na ručak? Zašto?

Određivanje svrhe, postavljanjem pitanja „zašto“, koristi nam na više načina:

1.      Definiše „uspeh“ – prema staroj izreci “ako kapetan broda ne zna kuda plovi, brod nikada neće stići na cilj“. Ako nismo sigurni šta želimo da postignemo, besciljno ćemo trošiti svoju energiju i nikada nećemo osetiti slast uspeha. Zašto nešto radimo, odrediće tačku uspeha kojoj stremimo.

2.      Pomaže nam u donošenju odluka – da li ću pogledati ovaj film ili ću ipak otići da spavam jer sutra imam važan i naporan dan?

3.      Sprečava bespotrebno trošenje – ako odlazim u prodavnicu imajući na umu da želim da kupim namirnice za pripremu zdrave hrane, neću potrošiti novac na gomilu slatkiša.

4.      Motiviše – kada smo svesni krajnjeg rezultata koji ćemo postići svojim aktivnostima, obavljamo ih sa zadovoljstvom.

5.      Fokus postaje jasniji – vremenom, kao posledica raznih ometajućih faktora, dešava se da više nismo sigurni šta nam je cilj. Ako se zapitamo – „Zašto ovo radim?“, postaće nam jasnije kojim putem treba da nastavimo kako bismo stigli do cilja.

6.      Proširuje mogućnosti – ako smo sigurni u to šta je naš cilj, moći ćemo da osmislimo razne aktivnosti kako bismo ga što uspešnije postigli. Ako je zdrava ishrana vaš cilj,  sigurno postoje načini na koje možete da je realizujete a da ne potrošite većinu slobodnog vremena u kuhinji.

Helperkin 27.savet

Unapredite kvalitet svojih aktivnosti, definišite njihovu svrhu i ustanovite prioritete, postavljanjem jednostavnog pitanja: Zašto ovo radim? Davanje odgovora može biti komplikovano, što će biti signal da se možda bavite nečim što ne zaslužuje vašu pažnju i vreme. Ili da ste izgubili nit koja vodi do uspešnog rezultata. Zašto?

Photo: Freedigitalphotos.net

26. Efikasno učenje

Početak školske godine je sledećeg ponedeljka. Da li ste se odmorili? Da li ste spremni za nove obaveze?

U nastavku prenosimo odličan tekst koji su napisali stručnjaci iz Odeljenja za profesionalnu orijentaciju i planiranje karijere, Nacionalne službe za zapošljavanje. Iskoristite poslednje dane raspusta da se pripremite i napravite dobar plan za učenje!

Neka vam ovaj tekst služi kao podsetnik, koji ćete s vremena na vreme ponovo pročitati. Podelite ove informacije sa svojim prijateljima i porazgovarajte o njihovim iskustvima.

“Ako :

ü  tvoje misli lutaju dok učiš

ü  imaš poteškoća sa koncentracijom

ü  lako odustaješ kada ti učenje ne ide

ü  osecaš mrzovolju kada treba da počneš sa radom

ü  brineš da li ćeš uspeti da naučiš

ü  trud koji ulažeš ne daje željene rezultate

ü  učiš napamet jer brineš da neceš dovoljno dobro naučiti

U daljem tekstu možeš da pronađeš smernice za efikasno učenje:

Radne navike

Plan učenja

Kako treba učiti

Šta ako me gradivo ne interesuje?

Ukoliko se opredeliš za određene sugestije, važno je da ih se dosledno pridržavaš. Kao i u sportu, potrebno je izvesno vreme da prvi rezultati postanu uočljivi.  Imaj strpljenja i navijaj za sebe.

Radne navike

Zašto je korisno razviti radne navike? To je način da imaš:

ü  više kvalitetnog slobodnog vremena

Ako ti «razvlačenje» pred početak učenja ne prija, ako smatraš da se tako izgubi mnogo vremena, razmisli o sticanju radnih navika. Razvijanjem radnih navika ulažeš i u svoje slobodno vreme – dobre radne navike omogućavaju efikasnije učenje i više vremena za druge aktivnosti.

ü   bolji uspeh u školi

Bez dobrih radnih navika nije jednostavno «pokrenuti se» i učiti redovno. Možda ti je teško da počneš da učiš, pa odlažeš učenje dok možeš... Ili ti ne polazi za rukom da redovno učiš. Moguće je da ne postižeš koliko želiš – razvijene radne navike su preduslov za uspeh u školi.

Nije loše podsetiti se...

... da je za sticanje radnih navika važno:

ü   praviti raspored dnevnih aktivnosti – planirati vreme za učenje, odmor i razonodu

ü  učiti svakog dana u planiranom terminu

…da za sticanje radnih navika nije korisno:

ü  izbegavati planirane aktivnosti ili odustajati

Obično učim «kampanjski» i za sada se snalazim. Ipak, znam da je važno da promenim

radne navike, ali kako da sebe na to «nateram»?

Uvek moraš imati na umu ono što je tebi važnije. Jasno postavljen cilj pomaže ti da ne odustaneš radi trenutnih želja i potreba. Sportisti, na primer, požele da se odmaraju ili zabave u vreme predviđeno za trening. Ipak, želja da napreduju u sportu važnija im je od nekih drugih ličnih ciljeva i to im daje snagu da istraju.

Ukratko, ako želiš dobre radne navike, imaj u vidu:

ü  cilj – nameru da stekneš radne navike i postigneš uspeh u učenju

ü  raspored svojih dnevnih aktivnosti

ü  plan učenja

Plan učenja

Plan učenja uključuje:

Gde ću učiti?

U kom vremenskom intervalu ću učiti?

Šta ću učiti?

Kojim redosledom ću učiti?

Gde ću učiti?

ü  Za stolom

Učenje u fotelji ili na krevetu može biti veoma ugodno, ali nije efikasno jer vodi u pospanost. Budnost je neophodna za dobru koncentraciju. Učenjem za stolom održavaš budnost.

ü  U radnoj atmosferi – pripremi samo predmete neophodne za učenje

Zamisli mladu osobu okruženu zanimljivim časopisima, igricama, pored telefona koji često zvoni... Može li u takvim uslovima koncentrisano da uči jednu od težih lekcija?

Važno je da:

ü  imaš stalni radni prostor ili kutak – dobro osvetljen, provetren...

Stalni radni prostor je važan za sticanje radnih navika. Može delovati čudno, ali ako uvek učiš na istom mestu, vremenom ćeš razmišljati o gradivu čim sedneš.

ü  obezbediš što “mirnije” uslove za učenje

Neko voli da uči uz muziku, neko ne. U svakom slučaju, bitno je da muzika nije glasna. I da te ne prekidaju telefonski pozivi...

U kom vremenskom intervalu ću učiti?

Važno je da se osećaš odmorno i spremno za učenje – pronađi svoj ritam učenja i redovno ga se pridržavaj.

Istraživanja pokazuju da je kod većine učenje najefikasnije: pre podne od 8:00-11:00 i po podne od 16:00-19:00 časova.

Da li je i kod tebe tako? Možeš napraviti probu – zgodno je da otkriješ u kom intervalu učiš najkvalitetnije i sa najmanje zamora.

Korisno je da planiraš koliko ćeš gradiva za određeno vreme da savladaš:

ü  Kad god ispuniš plan, nagradi sebe nečim što voliš da radiš. Ispunjen plan, sam po sebi, pozitivno utiče na motivaciju, a nagrada može vrlo povoljno da se odrazi na elan za učenje.

ü  Ako je tvoja «kondicija za učenje» relativno slaba, počni sa umerenim planovima koje možeš da ispuniš – i na taj način razviješ motivaciju. Kasnije možeš da povećavaš količinu gradiva koju želiš da naučiš za određeno vreme.

Šta ću učiti?

Važno je:

ü  učiti novo gradivo istog dana, Znači, učiti predmete koji su tog dana bili u rasporedu časova (ako je bilo novog gradiva) i izraditi domaće zadatke zadate tog dana.

ü  a zatim – ponavljati predmete koji su narednog dana u rasporedu časova

ü   

Novo gradivo treba učiti odmah nakon što je ispredavano jer:

ü  zaboravljanje je najbrže na početku

Nešto što ti je na času bilo jasno možeš istog dana da proučiš i ponoviš svojim

rečima. U protivnom, veliki deo tog gradiva biće zaboravljen kroz nekoliko dana,

pa će biti potrebno više vremena i truda za učenje. A to je zgodno izbeći.

ü  bitan uslov uspešnog učenja je da učenje bude raspoređeno u vremenu

Ako je učenje «kampanjsko» veća je verovatnoća zbunjivanja, mešanja gradiva,

naučeno kraće traje...

Dakle, ako novo gradivo učiš istog dana,

ü  sprečavaš brzo zaboravljanje već naučenog na času,

ü  raspoređuješ učenje u vremenu (isto gradivo ćeš ponoviti kada bude u rasporedu časova za naredni dan).

Kojim redosledom ću učiti?

Korisno je da:

ü  prvo učiš gradivo koje ti je teže

Dobro je da učiš teže gradivo dok se još osećaš odmorno i sveže. Gradivo koje ti je lakše možeš da savladaš i kasnije.

ü  srodne nastavne predmete ne učiš jedan za drugim – moglo bi doći do «brkanja»

ü  praviš pauze izmedu učenja različitih gradiva.

Pauza pomaže da se naučeno gradivo utvrdi – ako se ne napravi pauza pre učenja novog gradiva, veća je verovatnoća da se gradivo zaboravi ili «pobrka» sa ranije naučenim.

Nije korisno:

ü  praviti pauze tokom prvog sata učenja. Zagrevanje je važno, kako u sportu, tako i za efikasno učenje. Ako prerano napraviš pauzu, efekat zagrevanja nestaje i vraćaš se na startnu poziciju.

ü  praviti previše dugačke pauze

Kako treba učiti

Početni pregled gradiva

Cilj početnog pregleda je da se dobije opšta predstava o onome što se uči – ideja o glavnim temama, pojmovima... U ovoj fazi gradivo se ne čita u celini.

Za početni pregled je važno:

ü  najpre pročitati sadržaj poglavlja – daje informaciju o temama koje se obrađuju

ü  pročitati predgovor

ü  «preleteti» gradivo poglavlja – pročitati naslove, podnaslove i poneku rečenicu

(na primer, istaknute delove teksta)

ü  obratiti pažnju na tabele, grafikone, slike... – to su obično značajne informacije

ü  pažljivo pročitati rezime (sažetak poglavlja)

Zašto je potrebno pregledati čitavo poglavlje ako se uči lekcija?

ü  Ako znanja dobro organizuješ, moći ćeš lakše da ih «pronađeš», kada ti budu potrebna. Srodne predmete (na primer, knjige, odeću, kuhinjski pribor...) držimo na jednom mestu. Zamisli da srodne stvari ne držimo zajedno – kako bismo ih pronašli? Gradeći opštu predstavu o temama jednog poglavlja, praviš «policu» iz koje ćeš kasnije «izvlačiti» znanja koja su ti potrebna. Pregledom poglavlja lekcija dobija svoje logično mesto u celini.

ü  Delovi dobijaju pun smisao, pravo značenje, tek u okviru celine.

Znanja koja su povezana su najjasnija – može se reći da jedno znanje «objašnjava» drugo, doprinosi smislu drugog znanja. Smisao svake lekcije postaje jasniji u sklopu poglavlja kome pripada – u kontekstu drugih lekcija srodnog sadržaja.

ü  Tokom pregleda mogu ti se nametnuti pitanja. Ako gradivo čitaš tražeći odgovor na neko pitanje, to je dobro za koncentraciju, uočavanje bitnih delova, pa čak i za kasniju pripremu za odgovaranje.

Obično se pitanja spontano javljaju kada nas nešto zainteresuje. Ako ti se ne nametne mnogo pitanja, neka te to ne brine. Pregledom gradiva sigurno ćeš steći barem grubu sliku o onome što ćeš učiti – a to je cilj pregleda.

Postavljanje pitanja u vezi sa lekcijom

Još uvek ne čitamo lekciju u celini. Naslov i podnaslove lekcije pretvaramo u pitanja, na koja ćemo odgovoriti tokom kasnijeg proučavanja lekcije. Na ovaj način i pre čitanja lekcije usmeravamo pažnju na ono što je bitno.

Možemo da postavimo i pitanje: «Koji problem ova lekcija pokušava da reši?» ili «Koje su glavne ideje koje pisac pokušava da nam prenese ovom lekcijom?». Pitanja koja možemo da formulišemo u vezi sa konkretnim podnaslovima, ili sa naslovom lekcije, su veoma brojna.

Proučavanje lekcije u celini

Pažljivo čitamo lekciju u celini. Dok čitamo, razmišljamo i trudimo se da:

ü  odgovorimo na pitanja koja smo postavili u prethodnoj fazi

ü  povežemo to što čitamo sa onim što vec znamo.

Kada lekciju proučavaš imajući u vidu postavljena pitanja, usredsređuješ se na ono što je bitno.

Povezujući lekciju sa onim što već znaš, povezuješ novo gradivo sa svojim aktivnim znanjem – onim znanjem koje ti je uvek na raspolaganju.

Podvlačenje nije obavezno. Ako se odlučiš da podvlačiš tekst važno je da znaš:

ü  Podvlačenjem ističemo bitne ideje– kako bismo sebi posle olakšali obnavljanje.

ü  Podvlačimo tek kada shvatimo smisao cele lekcije i važnije pojmove – tada možemo da procenimo koji su delovi bitni, a koji nisu.

ü   Podvlačimo ključne reči ili delove rečenica.

ü  Nije korisno podvlačiti više od 10-15% teksta. Ako podvučemo veći deo teksta, to nije od pomoći u obnavljanju gradiva – ako je skoro sve podvučeno, ništa nije posebno istaknuto.

Kada završiš sa proučavanjem lekcije, možeš da napišeš skicu ili rezime, a ako želiš, i jedno i drugo.

Skica – teze kojima ističemo strukturu lekcije, kao i najvažnije ideje i činjenice.

Rezime je ukratko prepričana lekcija.

Pisanje skice ili rezimea nije obavezno, ali ti može pomoći da:

ü  izdvojiš suštinu lekcije od detalja i manje bitnih delova

ü  gradivo kasnije uspešno ponoviš.

Prepričavanje lekcije

U ovoj fazi pokušavamo da se prisetimo glavnih ideja i da ih prepričamo. Ako smo podvlačili, možemo da planiramo izlaganje na osnovu istaknutih delova teksta. Važno je da prepričavamo svojim rečima .

Posle prepričavanja možeš da proveriš da li su glavne ideje tačno i u potpunosti prepričane. Prepričavanje može da ti pomogne da:

ü  otkriješ «praznine» u svom znanju

ü  bolje organizuješ činjenice u svojoj glavi

Važno je da ne počinješ sa preslišavanjem pre nego što shvatiš glavne pojmove i ideje – da se prepričavanje ne bi pretvorilo u nagađanje. Posle prepričavanja možeš ponovo čitati i proučavati lekciju, ako je potrebno.

Provera i obnavljanje lekcije i poglavlja

Kada završiš sa proučavanjem gradiva, pregledaj svoje beleške (skicu, rezime...) i onda se preslišaj – bez gledanja beležaka proveri svoje poznavanje glavnih ideja. Pokušaj da shvatiš kako su razne činjenice međusobno povezane.

To važi kako za proveru lekcije, tako i za proveru poglavlja.

Da li ti se nekada dogodilo da misliš da dobro znaš lekciju, a da tokom odgovaranja na času ne uspeš da se setiš osnovnih ideja ili povežeš cinjenice? To znači da je gradivo naučeno samo do stepena prepoznavanja, ali se ne može izložiti, odgovoriti na podpitanja nastavnika, primeniti u kontrolnim zadacima... Zato je važno da, bez gledanja u beleške ili knjigu, proveriš da li u potpunosti vladaš ključnim idejama i njihovim vezama.

Kada dođe na red provera celog poglavlja, možda ćeš imati potrebu da prelistaš knjigu i proveriš ključne činjenice i ideje.  Korisno je da ponovo pogledaš sadržaj poglavlja i povežeš važne činjenice sa naslovima.

Važno je:

ü  ponoviti proveru – na primer posle dva dana, osam dana, nakon mesec dana... To je obnavljanje gradiva. Pošto je zaboravljanje najbrže na početku, obnavljanje se najpre vrši u kraćim, a posle u dužim vremenskim razmacima.

ü  početi sa proverom i obnavljanjem gradiva na vreme. Pravi trenutak za prvu proveru je odmah pošto se određeno gradivo nauči – nije korisno sačekati danpred kontrolni zadatak ili najavljeno odgovaranje.

Ukratko, učenje sa razumevanjem podrazumeva:

ü  početni pregled gradiva

ü  postavljanje pitanja na osnovu naslova i podnaslova lekcije

ü  proučavanje lekcije u celini

ü  prepričavanje svojim rečima

ü  proveru i obnavljanje, kako naučene lekcije, tako kasnije i poglavlja u celini

Šta ako me gradivo ne interesuje?

Obično nam se ne dopada sve što se uči u školi. Nekada moramo da učimo i ono što nam nije zanimljivo. Da li možemo sebi da olakšamo učenje manje zanimljivih lekcija?

Odgovor je DA.

Motivi koji nas podstiču na sticanje znanja su različiti. Interesovanje je jedno od najsnažnijih pokretača učenja. Što je veća zainteresovanost za neku oblast, to je učenje brže, uspešnije, a znanje dugotrajnije.

Možda te trenutno ne zanima neki školski predmet ili gradivo. Ukoliko dopustiš mogućnost da se vremenom može razviti interesovanje za tu oblast, olakšaćeš sebi učenje. Zaključak da te nešto nimalo ne zanima nije od pomoći – stvara otpor i otežava učenje.

Interesovanja se mogu menjati i proširivati. Često nam se nešto dopadne tek kad više saznamo o tome – recimo, pročitamo neku knjigu do kraja, pogledamo film o kome je prvi utisak bio nepovoljan... Interesovanje često može da nam probudi i sam nastavnik svojim stilom rada i svojom ličnošcu. Neka interesovanja se razvijaju tek sa određenim stepenom zrelosti. Uostalom, neka znanja nam možda nikada neće biti posebno zanimljiva, ali nam mogu biti od koristi u budućnosti.

Dakle, ako ti sada nije zanimljivo neko gradivo koje učiš u školi, posmatraj to kao:

ü  nešto što te može kasnije zainteresovati

ü  nešto što ti može biti korisno.

I na kraju, pohvali sebe jer napreduješ u učenju i na dobrom si putu da postaneš AS U

OVOJ DISCIPLINI...”

Helperkin 26. savet:

I na process učenja kod dece možemo primeniti pravila dobre organizacije u svakodnevnom životu: Planiraj, i vreme za rad i vreme za odmor, podeli zadatak na manje korake – kako bi odrzao motivaciju, pripremi “alat”da ne bi morao da prekidaš proces i ukloni sve što može da odvuče pažnju. Koncentriši se i …srećno!

Izvor: http://www.nsz.gov.rs/live/digitalAssets/0/337_efikasno_ucenje-novo.pdf

Sva prava zadržava Odeljenje za profesionalnu orijentaciju i planiranje karijere

Nacionalne službe za zapošljavanje

Foto: http://www.freedigitalphotos.net/