Ljudi
vole da se oko nečega stvara pompa (nije reklama za deterdzent).
Tako danas vise ne pijemo sokove nego imamo jedinstveni
voćni užitak jedrih mirisnih zrelih voćkica punih vitamina koji utiču na
poseban način na naše zdravlje i svaraju neprevaziđeno iskustvo koje unapređuje
kvalitet našeg života, bla, bla truć. Prava poezija, čak i kratke priče se mogu
naći na omotima čokolada, sokova, kekseva i sličnih namirnica koje nam ustvari nisu
ni potrebne u životu ali velike kompanije moraju nekako da nas namame da im
damo malo parica ili još bolje mnooogo parica!
I možda to sve ne treba našem organizmu ali treba našoj
napaćenoj duši. Naša duša ište spasenije u čaši voćnog zadovoljstva! Aleluja!
.JPG)
Tako
je i u vrtiće uvedena ekologija pošto decu danas nema ko da nauči da bacaju papiriće
u kantu za otpatke pa će imati specijalnu EDUKACIJU iz ubacivanja istih u istu.
Da
me ne shvatite pogrešno, ja potpuno podržavam uvođenje ekologije kao jedne osmišljene
aktivnosti gde ce deca kroz igru naučiti i nešto korisno o Majci Zemlji. Ali je
interesantno što se sad i oko svega toga što je normalno i svakodnevno i obično
kao što je odnos prema prirodi, ili npr. bacanje papirića u kantu pravi tolika
pompa! Život kao rijaliti šou! Uhuu! Uau! Extra!
Eto nam zabave za celo proleće i leto!
Dakle: terasa, saksija, zemlja i seme.
I tako je moja ćerka koja ima pet i po
godina potpuno prihvatila koncept ekološkog razmišljanja i za razliku od sve
druge dece koja nisu imala ekologiju od nastanka čovečanstva do danas poželela
da posadi svoju prvi biljku. Nagurala je neku semenku koju je našla u suvu
utabanu zemlju iza kuće i sa nestrpljenjem čeka da izraste veliko drvo… za
nekoliko dana!?! Onda je svakog dana krenula da prati vremensku prognozu da vidi
da li će padati kiša da zalije njenu biljkicu. Ako nema kiše uzima flašu sa
vodom I ide iza zgrade da uradi šta joj dužnost nalaže. Odgovorno, nema šta!
I
tako sam došla na ideju. Deca vole da se petljaju sa peskom I zemljom. Zato sam
mojoj odgovornoj mezimici kupila saksiju, zemlju, seme petunije I grabuljicu.
Znam da nije potrebno da bi biljke bolje rasle, ali nisam mogla da odolim
jednom slatkom kompletiću
za male bastovane: šešir, kecelja I rukavice. Preslatko! Ja pravim pompu!?! Ma
ne, to je da se ne isprlja!!!
(#%”&$&#&”!
Znaju ove kompanije kako da nas navuku da kupimo ono sto nam ne treba!
Respect!)
Eto
nam zabave za celo proleće I leto! Dakle: terasa, saksija, zemlja I seme. Možda
može I neki pelcer. I ništa drugo nam ne treba! A ko hoće može: I da sašije
kecelju, I da napravi šešir I da ukrasi saksiju ili da napravi ukrasnu saksiju
od gline… Ideja ima mnogo, a deca će se dobro zabaviti. Uz to će razvijati
odgovornost i osećaj bliskosti sa prirodom, spontano i
jednostavno kao i generacijama unazad.
Helperkin 39. savet
Da bi se vaša deca provela odlično,
dozvolite im da rade nešto "izistinski" i obično: neka mese hleb,
operu prozore, zasade biljku... U obzir dolazi sve što ima veze sa vodom,
zemljom, brašnom... Svi ti prirodni materijali su tako opuštajuće zabavni, zar
ne?
Love, Helperka
