Странице

четвртак, 20. септембар 2012.

6. Dečja posla

Nešto mi krcnu pod nogom! Uh, krevetić za lutku koji je moja ćerka juče napravila. To me je podsetilo na njen iskren, dečji odgovor koji mi je dala.


Ja: „Mnogo je lepo, kako si uspela to da napraviš?!“
Ona: „Pa, slagala sam deo po deo...“

To je to, tako jednostavno:  da bi napravio nešto lepo,  moraš da slažeš  kocku po kocku. Do kraja.

Tako treba posmatrati i kućne poslove. Kao dugoročne projekte koji nemaju početak i kraj već predstavljaju kontinuiran proces i sastoje se od niza elemenata. Npr. sredjivanje kuće! Fraza koja nas dovodi do ludila jer predstavlja nešto beskonačno što nikada nećemo moći da precrtamo sa To do liste.  Stvar je malo lakša kada pomislimo na sređivanje jedne prostorije, npr.  dnevne sobe.
Ja volim da ovo parče još malo usitnim. Sitno ga iseckam i pospem šećerom u prahu. Ovako je, sređivanje police sa knjigama u dnevnoj sobi, mnogo lakše progutati!

Helperkin 6. savet:
1.       Kada se pojavi kompleksan projekat, namigni mu i samouvereno kaži:“ Znam šta ću sa tobom.“
2.       Iseckaj ga na kockice,  koje moraju biti dovoljno sitne da se mogu progutati.
3.       Svakom delu posveti određeno  vreme, punu pažnju i maksimalnu energiju.
4.       Videćeš kako neprimetno nestaju sa tvoje To do liste.
5.       Slažući kocku po kocku, sve će se uklopiti kako treba.

Love,
Helperka

Нема коментара: